Žal mi je kaj se Zemlja stepla
i kaj je susedu krava krepla
i kaj se dubovački mangupi
ne druže više kod Kvake na Kupi.
Žal mi je kaj je svet postal tak tužan
da je i zagrljaj zabranjen i kužan
i kaj mi je deda lihvarima dužan
i kaj je Bruce Willis postal nekak ružan.
Žal mi kak škutavom pesu
da se gaće nigdar ne tresu
onima kaj pune samo svoju kesu.
I uvek se nanovo nasekiram
kad po fejsu slike prebiram
pa iskaču šarlatani,
ušminkani pelikani
i nonšalantni tikvani
kaj delaju kule pješčane
za glasački narod Banije.
Al me tješi uvek ispočetka,
kak je rekla moja tetka,
Bog ne plaća svakog petka,
džaba vam i petoljetka,
vi iz meda i iz mlijeka,
raj, nadam se, vas ne čeka.
Kravataši iz kafana,
foteljaši s narihtaljke,
tanka vam je sad ta grana
skladajte si naricaljke.
A vi ljudi anđeoskih krila,
čudna hordo dobrih vila,
u blatnjavim dvorištima,
donacijskim šleperima,
razrušenim krovovima
i kuharskim šatorima,
vi ste savršen
vunderšen!
Vi imate dobro lice
i bez fejzbuk tražilice,
i sve kaj vam morem reći,
drhteći i prkoseći,
ne bi stalo na papira
od Petrinje do Sibira -
vi ste hrvatska lektira!
Morana Rožman
