Pred Sisvete je bilo fest napeto u vrtljariji i cvećarni Katzler. Ni to bila obična cvećarnica il kak bi danas tak moderno rekli, cvetni salon. Ni to bil nikakav salon, bilo je tu i blata iz vrta i krvavih pački i zagušljivog mirisa zumbula, a najviše je bilo smeha i plača kak u kakvoj ustanovi za psiho-socijalnu pomoć.

To je bil moj dom, naš dom. Delalo se i živilo, živilo u radioni i vrtu, delalo i vrtlarilo za život. I ni to bilo tak davno, ko da je bilo jučer, čini mi se nekak tak… možda prekjučer… Život je imal smisla ko i sve kaj se događalo s tada još nejasnim razlogom.

Tih par dana pred Sisvete delalo se celi bogovetni dan i do dugo u noć. U radioni se kurilo i hajcalo da se ne smrznu radniki i da se ne smrzne cveće. Nekak mi se vidi da je za Sisvete bila puno oštrija zima neg ovo današnje bablje vreme. Krizanteme su odavno naručene, špine u svim farbama vire iz hampera, a zelenje je dopelal muž bake Katice iz Jarčeg polja. U radioni je glavna bila Dragica koju smo od milja zvali Kloca zato kaj ju je svojedobno gospon plemeniti Krčevski preimenoval u Klotilda. Njegova plemenitaška krv ni mogla podnit da se neko zove tak obično paorski, pa je smislil da bu je on zval Klotilda. Vrlo nobl ime. Klotilda iliti Kloca iliti Dragica bila je navredniji stvor na svetu i činilo se da obavlja pet posli odjemput. Trebalo je savit šibe za male vence, omotat mahovinu oko njih, naštekat sve to skupa cuzamen s nekim zelenjem i na kraju bi teta Slava napravila od tog predivan aranžman. Dragica je bila puna životnih pouka, neka vrst ruralne filozofkinje. Slušali smo njene priče bez daha i činilo se da je došla iz nekog drugog dalekog svemira.

Za vanjske poslove je bil zadužen Huso, bauštelac kaj bi došal zaradit dodatne nofce kad ni bilo posla na baušteli. Huso je delal sve, vozil smeće, štihal vrt, cepal drva, mel dvorište i radionu, a u pauzama pričal priče o svom teškom detinjstvu i ženi kaj ga čeka u nekim bespućima bosanskog kraja. Zvučal je ko kakva pesma Zabranjenog pušenja. Huso ni jel svinjetinu pa mi mu teta Rozika delala poseban obed, s dodatkom svinjske masti jel druge maščobe ni bilo.

Tu je bil i gospon Jakšić, sused iz naselja prek ceste, vredan čovek i vredan pijanac. Za pivu je delal sve. To je bil jednostavan način plaćanja, nekak kak bi rekli danas – tekući račun. Piva je bila njegova valuta i njegovo računanje vremena. Prve dve pive su bile za iskalat drva, druge dve za donest matrijal u radionu, a na petoj bi se okrenul na peti i otišal doma spat.

Braco i ja smo bili zaduženi za ić u šibe, rezat jelovinu za štekanje u mahovinu i za dežurstvo u kuhinji di bi punili rol u šparhetu sa češerima da se otvore. Kuhinja je mirišala na češere i fileke i brottajg za posle. U stvari, braco je i danas zadužen za aromaterapiju, samo kaj je to dignul na znanstveni nivo. Jednom kad odrasteš uz miris češera, prati te to celi život. Moje najveće zaduženje je bilo kak najti razlog da ne delam. Učila sam tih dana za školu ko da imam prijemni na Oxfordu, al mi ni to ni pomoglo da izbegnem pomaganje u radioni. Kad bi konačno krenula nekaj delat, shvatila bi da je to prilično zabavno. I tak, braco bi pekal češere i prebiral po glavi osnovne formula kemije i alkemije, ja bi prenašala i donašala krizanteme i laurus upijajući zezancije naše ekipe iz radione.

Tih dana se ni spavalo kod Katzlerovih, svetlo je gorilo celu noć i delalo se sve u šesnaest. Teta Slava je imala svoje mušterije i svaka od njih svoje posebne želje za grobljanski aranžman. Lovorka je volila samo lila, milostiva Staklena Lutka biserno belo cveće, a familije s Dubovca uvek isto – češeri porauhani s parafinom, šipak i bele krizanteme blago pošpricane crvenim sprejom. Teta Rozika je volila ljiljane. Dobila ih je najviše one godine na Sisvete kad je umrla. Nekak mi se čini da je njena smrt bila manje tužna u sjeni belih ljiljana na grobu.

Jutra su svitala prije neg bi se razdanilo, za gablec je već bila spremna sarma, a radiona već nahajcana kak u sauni. Mačak Sivko je bil presretan da se može zavuć na toplo, sjenice su znale da buju dobile kruha točno u trifrtalj jedanaest, a njemački ovčar Lux veselo je čuval dvorište od dosadnih bab kaj su dolazile sam da bi nas štentale. Lux je bil dobar i zato kaj se ni porežnjaki nisu usudili dojti u dvorište kad bi zalajal, a mi smo se zatvorili u radioni i pravili da opće niš ne čujemo.

Večeras, vozeći se zaspalim gradom, slušajući Sham69 na radiju u autu, pitam se da li je svijet postao bolji ili jednostavno drukčiji. I vrti se opet misao kako se sve događa s nekim razlogom. Stojim u tišini noći na groblju s pogledom na usnuli grad gdje se treperava svjetla svijeća spajaju sa svjetlima grada, gdje svijetovi mrtvih i živih postaju jedno. Likovi iz ove priče zaspali su davno, a braco i ja se još držimo, hvala na pitanju. I trudimo se zajedničkim snagama da napravimo ovaj svijet boljim mjestom. Katkad nam se učini da uspijevamo, barem na kratko i barem malo. I da nije bilo vesele radione u cvjećarnici Katzler, neobičnih priča u noći pred Sisvete i mirisa češera što pucketaju u rolu, ne bi bilo ni nas takvih kakvi jesmo. I tek sad, nakon beskraja vremena, mogu reći samo jednu riječ – hvala!

Stojim uz grobni spomenik našem tati i čitam riječi uklesane u mramor i u naše živote.

 

„Ratnik Svjetlosti uvijek će učiniti nešto neuobičajeno. Zaplesat će na ulici idući na posao... braniti zamisao koja se čini promašenom. Ratnik Svjetlosti može si to dopustiti... ali neće proživjeti život igrajući ulogu koju su mu drugi nametnuli.“

Spavajte mirno, dragi ljudi! Hvala vam za sve!

Morana Rožman

Ostani doma

Ovih dana zorom napuštam papir .
Jutros sam zaspala sa zvijezdama u očima
Slova su se sama po papiru razlila .

Opširnije...
Žal mi je

Žal mi je kaj se Zemlja stepla
i kaj je susedu krava krepla
i kaj se dubovački mangupi
ne druže više kod Kvake na Kupi.

Opširnije...

Advent

Došašće ili pak advent (lat.: "adventus" = dohojaje) je razdoble v cirkvenom liturgijskom letu, vreme priprave za blagdan Božića, da je početek cikvenoga leta.

Opširnije...

Vic dneva

Sedi Kotoripčan na obali Mure i hiče cigle vu vodu.

Kaj to delaš? - pita ga Kotoripčanka kera je dojša jope prot.

Čudim se!

Kaj se čudiš?

Cigel ima štiri vogle, a da ga hitim vu vodu pojovojio se krogi!

Ako pijete štiri ili več šalica črne kove z kofeinom na den, mogli bi fest smanjiti mogučnost da se rak debeloga čreva ponovi, ako se dela o betežnima od raka debeloga čreva.

Opširnije...

Zadnje nedjelje u kolovozu ili prve nedjelje u rujnu se slavi Uznesenje Svetoga Križa sa Svetom misom, prošćenjem i narodnim veseljem u Vukanovcu kod kapelice Svetoga Križa. Sveto misno slavlje vodi župnik župe „Sv. Katarine djevice i mučenice“ iz Gornjeg Mihaljevca.

Opširnije...